Polja za unos podataka i kontrole Calculus-a 12

Šta je kontrola?

Svaki deo jednog prozora koji obavlja neku funkciju predstavlja kontrolu. Većina kontrola služi da korisnik programa njenim aktiviranjem obavi određenu operaciju. Dakle, korisnik "kontroliše" akcije u prozoru, odakle i naziv kontrola. Neke kontrole služe samo za prikaz podataka, slika i slično ali i one obavljaju upravo tu funkciju - prikaz. Detaljno o poljima za unos podataka i kontrolama pročitajte u delu uputstva Spisak i opis kontrola u Calculus-u 12.

Korisno je znati

Kontrole koje služe za unos podataka obično odvajamo od ostalih kontrola i nazivamo ih poljima ili kolonama, tako da ćemo u daljem tekstu uputstva naziv kontrola koristiti u užem smislu, odnosno za sve ostale kontrole koje ne služe za unos podataka.

Naziv polje i kolona ponekad zbunjuje korisnike. Kada neki niz podataka prikažemo u tabelarnom obliku onda naziv svakog podatka prirodno nazivamo kolonom, s tim što se za svaku kolonu u svakom redu pojavljuje jedno polje za unos. Kada podatke iz jednog reda tabele prikažemo u formi za unos u posebnom prozoru, onda je pojam kolone neprirodan i obično se koristi naziv polje. Pojam kolone uobičajen je u teoriji relacionih baza podataka, koja čini osnov Calculus 12 ERP-a (vidi sliku) (vidi sliku)Polja i kolone.

Učitavam sliku
"Polja i kolone".

Sintaksa za navođenje naziva kontrola i polja u tekstu Calculus 12 uputstvaVrh

Navođenje naziva pojedinih kontrola i polja u tekstu uputstva standardizovali smo na sledeći način:

Boje prikaza

Svi prozori u programima su dizajnirani tako da "poštuju" boje prikaza podešene u Windows-u. Standardne boje Windows-a su crna za ispis teksta, siva za površine kontrola, prozora, menija itd, bela za polja u kojima se prikazuju i unose podaci, tamno plava za prikaz selektovanog teksta ili zapisa. Ove boje ćemo koristiti u uputstvu za objašnjenja prikaza pojedinih kontrola, ali to "crna", "bela", "siva" i "plava" treba shvatiti uslovno, jer svaki korisnik može tu kombinaciju boja promeniti po svojem nahođenju.

Kretanje po kontrolama i njihovo aktiviranje

Na primeru jednog ekrana su prikazane sve osnovne kontrole i vrste polja za unos i prikaz podataka (vidi sliku) (vidi sliku)Aktivne kontrole prozora.

Učitavam sliku
"Polja i kolone".

Unutar jednog prozora uvek je aktivna jedna kontrola. U našem primeru je aktivan listić "Artikal" a u okviru listića aktivno je polje "Naziv:". To znači da ona prima komande sa tastature i obavlja ili omogućuje obavljanje određenih operacija. Svaka kontrola može da se aktivira mišem ili tastaturom. Taster Tab na tastaturi prelazi sa jedne kontrole ili polja na drugu, određenim redom koji je unapred programski definisan, krećući se "u krug", tj. kada dođe do poslednje kontrole vraća se na prvu.

Obično je to kretanje definisano s leva na desno i odozgo prema dole. Kombinacijom tastera Shift + Tab kretanje se vrši "unazad", tj. obrnutim redom. Trenutno aktivna kontrola ili polje označeni su bledim tačkastim pravougaonikom, a ako je aktivna kontrola neko od polja za unos teksta, onda se kursor nalazi u tom polju. Postoje izuzeci kada nekoj kontroli može da se priđe samo mišem, što će uvek biti naznačeno u tekstu uputstva.

Listić ili kartica (Page tab)

Kada je na jednom prozoru neophodno prikazati velik broj međusobno vezanih podataka, koriste se tzv. listići ili kartice, od kojih svaki sadrži jedan smisleni podskup podataka (vidi sliku) (vidi sliku) Kontrola listić. Listići omogućuju pogodniji prikaz, jer su "preklopljeni" jedan preko drugog, tako da je manji broj podataka istovremeno prikazan na ekranu, čime se postiže lakše snalaženje korisnika, a opet se svim podacima može brzo prići aktiviranjem bilo kojeg od listića mišem. Uobičajen naziv za ovu kontrolu je "kartica", ali mi ćemo koristiti pojam "listić" da bismo izbegli zabunu, jer se pojam "kartica" često pojavljuje u ovom paketu u smislu knjigovodstvene kartice.

Učitavam sliku
"Listić ili kartica (Page tab)".

Svaka stranica u visestraničnom prozoru sadrži "listić" na vrhu te stranice. Koristite strelicu na desno ili levo da se pomerate između listića. Koristite taster na tastaturi "Tab" da se pomerate između kontrola neke stranice.

Dugme (Command Button)

Dugme može biti obično, samo sa nazivom, dugme sa slikom ili dugme sa slikom i nazivom. Dugmad sa slikom se koriste u osnovnom i radnom meniju i u okviru prozora uglavnom za specifične operacije vezane za neko polje za unos pored kojeg se dugme sa slikom nalazi. Takvo dugme se najčešće aktivira samo mišem. Svako dugme može da se aktivira mišem ali kada tasterom Tab stignete do nekog dugmetada možete ga aktivirati tasterom Enter ili razmaknicom Space bar.

Korisno je znati

Komandno dugme (button), u daljem tekstu samo dugme. Služi za pokretanje neke komande (operacije). Pojam dugmećemo u uputstvu koristiti za dugmad na ekranu, a pojam taster za tastere na tastaturi.

Ukoliko je neko slovo dugmeta podvučeno, ono predstavlja prečicu (Shortcut). To dugme, osim mišem, može da se aktivira kombinacijom tastera Alt i tog slova. Na primer Alt + A za Ažuriraj cenovnik .

Dugme koje nema prečicu obično je jedno od dva sistemska dugmeta. Ako je dugme uokvireno tamnijom linijom, kao dugmad Potvrdi ili Pregled, ono predstavlja glavno dugme, koje obično izvršava operaciju potvrde unosa ili neku operaciju koja je podrazumevana u prozoru i takvo dugme se aktivira tasterom Enter, bez obzira koja je kontrola trenutno aktivna (vidi sliku) (vidi sliku)Sistemsko dugme koje se aktivira tasterom Enter. Drugo dugme koje nema prečicu je dugme koje reaguje na taster Esc i ono uvek predstavlja neku vrstu odustajanja ili izlaska iz prozora.

Učitavam sliku
"Sistemsko dugme koje se aktivira tasterom "Enter"".
Trik

Ukoliko želite da vidite koje slovo u nazivu dugmeta u okviru bloka dugmadi prozora klijenta predstavlja Alt prečicu, pritisnite taster Esc.

Okvir grupe (Group Box)

Ova kontrola ne obavlja nikakvu operaciju, nego služi za grupisanje stavki koje su međusobno povezane. Najčešće se koristi za grupisanje radio dugmadi (Radio Button) i polja za potvrdu (Check Box). Sama kontrola ne prima nikakve komande od korisnika, i koristi se da bi dala vizuelan pravougaoni okvir stavkama koje su u grupi (vidi sliku) (vidi sliku)Okvir grupe kontrola.

Učitavam sliku
"Okvir grupe kontrola".

Polje za unos (editor)

Polja za unos (upis, eng: Edit box) mogu imati različitu formu, zavisno od tipa podatka koji se unosi. Zavisno od određenih uslova, pojedina polja mogu u nekom trenutku ili stalno biti onemogućena za unos i tada se prikazuju sa sivom pozadinom, za razliku od omogućenog polja koje ima belu pozadinu. Kada u polje unesete neki podatak, on nije prihvaćen dok god se tasterom Tab ili mišem ne pomerite sa tog polja. Ovo prihvatanje vrednosti zvaćemo u daljem tekstu potvrda polja. Takođe, ako ste greškom izmenili neko polje, a još uvek je aktivno, tasterom Esc možete vratiti prethodnu vrednost koja se nalazila u polju. Unutar polja za unos funkcionišu kombinacije tastera opisane u odeljku Komande tastature i miša.

Učitavam sliku
"Editori ili polja".

Editor ili polje ima izgled pravougaonog boksa u kome se, kada je na njemu fokus, nalazi trepčući pokazivač, (cursor), ili u sebi već sadrži tekst. Ako je tekst označen, (selected), kada počnemo da pišemo, on ce biti obrisan. Polja za upis se razlikuju po veličini u zavisnosti od obima teksta za čije prikazivanje su namenjena.

Tipovi podatka i tipovi polja za unos podatakaVrh

S obzirom na tip podatka, postoje tri osnovna polja za unos:

Tekstualno polje

Ovakvo polje obično nema nikakva ograničenja kod unosa, osim predviđene dužine podatka u tom polju. Ponekad je predviđena dužina veća od širine okvira prikaza samog polja, pa se tekst u polju, prilikom unosa ili kretanja kursorom unutar polja, pomera levo i desno, omogućujući unos većeg podatka nego što to omogućuje širina okvira. Postoji jedna podvrsta ovakvih polja kod koje je unos ograničen formatom unosa, tako da možete da unesete samo određene, unapred predviđene znakove. Obično su to polja koja prihvataju samo jedno slovo, a čija vrednost ne može slobodno da se bira (npr. "D" za dugovnu i "P" za potražnu stranu neke knjigovodstvene kartice (vidi sliku) (vidi sliku) Različite širine okvira za unos u tekstualno polje.

Učitavam sliku
"Editori (tekstualna polja)".

Numeričko polje

Ovde je važno razlikovati format unosa (kad je numeričko polje aktivno) i format prikaza (kad numeričko polje nije aktivno). Obično nema nikakvog formata unosa, ali kod potvrde polja se proverava da li je uneti podatak numeričkog tipa. Samo u specifičnim slučajevima postavljen je format unosa koji omogućava unos ograničenog broja cifara ili decimalnih mesta. Format prikaza zavisi od tipa numeričkih podatka. Nekad je broj decimalnih mesta fiksiran (to je uvek slučaj u tabelarnim prikazima, gde je važno da unutar jedne kolone brojevi budu poravnati u desno), nekad nije (najčešće kad je polje samo), a uvek su grupe od po tri cele cifre odvojene tačkom.

Napomena

Najčešća greška kod unosa decimalnih brojeva je korišćenje tačke za decimalni separator, jer to u Calculusu 12 mora biti zarez, budući da Windows omogućava izmenu prikaza numeričkih i datumskih podataka bez obzira na lokalizaciju instalacije. Standardna instalacija Windows-a, koja je još uvek najčešća kod nas, podrazumeva američke standarde. U Americi se brojevi pišu sa decimalnom tačkom a zarez razdvaja grupe od po tri cele cifre, dakle upravo obrnuto od našeg standarda, gde je decimalni separator zarez, a grupe cifara odvajamo tačkama.

Calculus 12 standard unosa numeričkih polja automatski je podešen na Windows-u u lokalnoj varijanti. Ako koristite englesku varijantu Windows-a potrebno je dodatno podešavanje prikaza numeričkih i datumskih podataka. Kada podesite lokalni standard treba da znate kako se ponaša tastatura. Tasteri tačka i zarez na osnovnoj tastaturi uvek unose tačku i zarez i nemaju veze sa standardom prikaza. Ali taster "tačka" na numeričkom (desnom) delu tastature predstavlja decimalni separator i unosi onaj znak koji je podešen kao separator u Windows-u. Dakle, kad lokalizujete formate, za decimalni separator koristite taster "tačka" na numeričkoj tastaturi ili zarez na osnovnoj tastaturi.

Polje za unos broja namenjena su za unos brojnih vrednosti. Brojne vrednosti (celobrojne - integer, decimalne ili datumske) se mogu unositi sa tastaure ili korišćenjem obrtnog polja za upis (Edit spin box) za povećanje (inkrement) odnosno smanjenje predefinisane vrednosti. Dugmad za inkrement/dekrement su predstavljena kvadratićem sa trouglom koji se nalazi pored polja za unos broja. Ponekad se nazivaju brojači. Pritisnite strelicu nagore da biste povećali broj, odnosno nadole da biste ga smanjili. Drugi način unosa vrednosti je da preko sadržaja polja za tekst prevučete mišem i ručno upišete broj sa tastaure. Kada korisnik treba da upise neku vrednost u obliku broja, koristi se ovaj tip kontrole.

Calculus 12
Dugmad "inkrement/dekrement".

Izgled - pravougaoni boks koji sadrži vrednost koja može biti povećana ili smanjena. Sa desne strane polja za upis se nalazi grafički znak u obliku strelice na gore i dole, što ukazuje da vrednost može biti povećana ili smanjena.

Datumsko polje

Ova polja u Calculus-u 12 najčešće imaju format unosa, koji je uglavnom skraćeni (godina se prikazuje sa dve cifre radi bržeg unosa), tako da kad su prazna u njima je prikazan podatak "00.00.00". Ovaj format predstavlja prazno polje za datum, tako da kada želite da obrišete datum u nekom polju, treba da otkucate ovih šest nula (naravno, možete i da selektujete celo polje pa da ga obrišete tasterom Delete) (vidi sliku) (vidi sliku) Unos datumskih polja.

Calculus 12
Unos datumskih polja.

Kad se godina unosi sa dve cifre očigledno je moguće uneti samo datume u rasponu od jednog veka, pa mora biti razjašnjeno kako se tumače prve dve nevidljive cifre. U Calculus 12 bazi podataka, svi se podaci čuvaju u punom obliku. Za granicu je uzeta 1950. godina. Konkretno, kada za godinu unesete broj od 50 do 99 podrazumeva se da je to dvadeseti vek i prve dve nevidljive cifre su 19. Kada unesete brojeve 00 do 49 podrazumeva se dvadeset prvi vek i prve dve nevidljive cifre su 20. Ovim sistemom postižemo mogućnost unosa svih događaja otprilike 50 godina pre i 50 godina posle sadašnjeg trenutka. Format sa četvorocifrenom godinom koristi se samo u poljima gde je moguće da se pojave datumi stariji od 1950. godine, npr. datumi rođenja ljudi.

Korisno je znati

Format unosa datuma kontroliše unos samo mogućih datuma i to posle unosa svake cifre. Zbog toga se ponekad dešava da ne možete da izmenite postojeći datum. Npr. ako se u polju nalazi datum 16.04.15, a vi hoćete da ga promenite na 31.07.151, kad unesete broj dana u mesecu "31" program će odbiti da primi cifru 1, jer u trenutku unosa jedinice proverava se datum koji u tom trenutku zapravo 31.04.11, što je nemoguće. Ovo se prevazilazi tako što se ceo datum obriše i unese ponovo. Možete i da najpre prepravite mesec pa onda dan, ali zgodnija je prva varijanta.

Podvrste osnovnih tipova poljaVrh

Vremensko polje

Sve što je rečeno za unos datumskih polja važi i za vremenska polja. Formati prikaza su "HH:mm" (sati i minuti) ili "HH:mm:ss" (sati,minuti i sekundi).

Datumsko - vremensko polje

Ovo je kombinacija datumskog i vremenskog polja, koja obično ima format: "dd.mm.gg HH:mm".

Prazno polje

Razmotrimo tri konkretna slučaja "praznog polja":

Korisno je znati

Kod tekstualnih polja razlikuje se prazno polje od polja u koje je ukucan jedan ili nekoliko razmaka. Način tumačenja ovakvih vrednsoti polja je isti kao i kod numeričkih polja. Razmak je za računar znak, kao i bilo koji drugi, pa polje popunjeno sa jednim razmakom ima jednu vrednost, sa dva razmaka drugu itd. Ovaj slučaj se teško primećuje jer polje deluje prazno u oba slučaja. Tek kad polje postane aktivno, pa selektujete ceo tekst u njemu ili počnete da se krećete kursorom po polju, primetićete da tekst u polju ima neku dužinu.

Upozorenje

Nikada nemojte unositi blanko znak (razmak) kako biste u Calculus 12 uneli naziv artikla koji već postoji u bazi podataka. Naziv će razlikovati program i verovatno vi, ali vaše kolege sigurno neće videti razliku što može dovesti do pogrešnog fakturisanja ili naručivanja robe. Bez obzira na isti naziv artikla, svaki od njih poseduje atribut, osobinu ili svojstvo koje ga odvaja od drugih. Iskoristite to i kreirajte artikle sa istim nazivom i pridodatim nekim od atributa itd. Na primer "Dugotrajno mleko 1l 2,5% Imlek" i "Dugotrajno mleko 1l 2,5% Zdravo" su artikli istih karakterstika ali atributi "Imlek" i "Zdravo" ih jasno odvajaju.

PRAZNO POLJE (NULL)

Kod numeričkih polja postoji bitna razlika između nule i nepopunjenog (praznog) polja. Zavisno od pojedinog podatka, u ovakvim poljima se nekad traži da polje uvek ima unetu vrednost (i nula je jedna od vrednosti), a nekad se dozvoljava da polje bude prazno. Ako se zahteva unos vrednosti, a vi polje ostavite prazno ili obrišete prethodno unetu vrednost, dobićete poruku o grešci ili će program sam u takvo polje upisati nulu. Ako se dozvoljava prazno polje onda to znači da i polje bez vrednosti ima neki smisao, različit od vrednosti nula, odnosno prazno polje znači da vrednost nije definisana. U tom slučaju vi morate da vodite računa o popunjavanju takvog polja i da ga ispravno tumačite.

Polja za specijalne nameneVrh

Memo polje (Memo Field)

Memo polje je varijanta tekstualnog polja za unos, koja omogućuje unos teksta proizvoljne dužine. Koristi se za razne napomene, opise i sl. Ovakva polja istovremeno prikazuju nekoliko linija teksta (vidi sliku) (vidi sliku) Memo polje (Memo Field). Unutar memo polja za unos funkcionišu sledeći tasteri opisani u odeljku Komande tastature i miša".

Calculus 12
Memo polje (Memo Field).

Polje za potvrdu (Check Box)

Polje za potvrdu se koristi kod podataka koji mogu imati samo dve vrednosti - uključeno ili isključeno. Uključivanje i isključivanje polja za potvrdu obavlja se mišem ili, kad je aktivno, sa tastature razmaknicom. Kada je boks potvrđen, u njemu se pojavljuje oznaka za markiranje (štikliranje). Kada stavka nije označena, boks je prazan. Postoji i specijalna vrsta ovakvog polja sa tri stanja: uključeno, isključeno i tzv. treće stanje, koje je prikazano ili kao uključeno sa sivom pozadinom kvadratića ili kao popunjeni obojeni kvadratić. Ovakva varijanta se koristi za prikaz stanja između npr. neiskorišćenih stavki predatnice i potpuno iskorišćenih stavki predatnice u otpremnicama (vidi sliku) (vidi sliku)Tri stanja polja za potvrdu.

Calculus 12
Tri stanja polja za potvrdu.

Radio dugme (Radio Button)

Radio dugme služi za izbor jedne od nekoliko fiksno ponuđenih vrednosti nekog podatka ili opcije. Pojavljuje se kao prazan kružić, kada je kontrola nepotvrđena. Kada je potvrđena, u kružiću se nalazi manji ispunjen kružić. Obično je grupa radio dugmadi uokvirena okvirom grupe (Group Box). Unutar jedne grupe jedno dugme je uvek uključeno (ima tačku u kružiću), i moguće je odabrati samo jednu vrednost, tj. samo jedno dugme može u jednom trenutku biti uključeno. Dakle, radio dugme služi za izbor opcije za koju mora biti odabrana neka, i to samo jedna vrednost. Koristite strelice na dole ili gore da pomerite oznaku za potvrđivanje (check mark), sa jednog izbornog dugmeta (radio button), na drugo. Uključivanje radio dugmeta obavlja se mišem ili, kad je aktivno, sa tastature razmaknicom (vidi sliku) (vidi sliku) Radio dugme (Radio Button).

Calculus 12
Radio dugme (Radio Button).

ListeVrh

Polje sa listom (list box) ili padajuća lista

Padajuća lista je zapravo tekstualno polje, koje dodatno nudi izbor vrednosti nekog podatka i predstavlja izbor niza vrednosti iz tabele baze podataka, izbor manjeg niza fiksnih vrednosti ili vrednoste koje ste sami doda li u okviru liste. Postoji određena razlika u unosu podataka u listu koja se puni iz tabele baze podataka i liste sa mogućim dodavanjem podataka.

Padajuća lista sa vrednostima iz baze dozvoljava unos samo onih vrednosti koje su ponuđene. Padajuća lista sa fiksnim vrednostima ponekad, zavisno od konteksta, dozvoljava i unos proizvoljnih vrednosti, pa se ponaša gotovo kao obično tekstualno polje, a ona sama predstavlja uži izbor vrednosti. Iz oblika padajuće liste možete zaključiti kojoj vrsti pripada, jer se desni deo uz strelicu koja otvara listu donekle razlikuje (vidi sliku) (vidi sliku)Vrste padajućih lista.

Calculus 12
Vrste padajućih lista.

Padajuća lista se ponaša gotovo kao obično tekstualno polje i tokom unosa podataka ne mora biti otvorena. Ako želite da vidite podatke u listi, možete je otvoriti klikom miša na strelicu sa desne strane ili tasterom F4. Strelica za otvaranje je obično uvek vidljiva, ali u nekim prozorima je sakrivena i postaje vidljiva tek kada polje postane aktivno. U većini padajućih lista dozvoljen je unos podatka sa tastature, ali ponekad je to zabranjeno i izbor se može izvršiti samo iz liste.

Kada se u polje sa padajućom listom unosi tekst, lista automatski traži prvi podatak čiji početak odgovara unetom tekstu i ispisuje kompletan podatak u polju. Obično je dovoljno otkucati prva dva-tri alfanumerika nekog podatka i ceo podatak će biti unet. Ovo je i glavni razlog korišćenja padajućih lista sa podacima iz baze, jer izuzetno skraćuje vreme i tačnost unosa.

Ali ovo ima i svojih mana, jer da biste dobili ovakav komfor, morate da izgubite na drugom mestu. Sve padajuće liste koje se nalaze u jednom prozoru, učitavaju podatke iz baze prilikom otvaranja prozora. Učitavanje velikog broja podataka iz baze je najdugotrajnija operacija u programima, pa stoga nekim prozorima treba dosta vremena da se otvore. Ali posle toga su vam podaci stalno dostupni u obliku liste. Više o tome pročitajte u poglavlju Osvežavanje padajućih lista u Calculusu 12.

Ukucavanje podatka u ovakvo polje, kao i kod tekstualnog polja, ne menja vrednost polja dok se unos ne potvrdi pomeranjem na drugo polje. Osim upisa podatka u ovakvo polje, podatak možete uneti i direktno ga birajući iz liste, ali tada se automatski vrši i potvrda unosa, iako niste napustili polje. Izbor možete obaviti mišem, tako što kliknete na neki podatak u otvorenoj listi, ili tasterima "gore" i "dole", koji se obavljaju kretanje po listi gore i dole čak i kad lista nije otvorena, a polje je aktivno.

Korisno je znati

Postoji značajna razlika u ova dva načina izbora podatka. Kada vršite izbor mišem, onda listu pregledate povlačeći vertikalni klizač i podatak birate tek kad ga vidite u listi. Kada se krećete kursorskim tasterima po listi, svaki pritisak na taster odmah bira sledeći podatak, tako da prolaskom kroz npr. nekoliko desetina podataka da biste došli do željenog vi zapravo isto toliko puta potvrđujete unos u polje. Ovo je problematično u slučajevima kada unos takvog podatka povlači za sobom čitav niz drugih operacija, koje obrađuju neke dodatne podatke i upisuju ih u ostala polja ekrana, pa se čitav taj niz operacija enormno povećava.

Polje sa listom (List Box)

Polje sa listom je kontrola u kojoj se prikazuje veći broj podataka i u kojoj je moguć istovremeni izbor više njih, kao u primeru liste "lista artikala". Ova kontrola se koristi kada korisnik treba da izabere iz kolekcije ponuđenih stavki. Koristite strelice na dole ili gore da se krećete po listi. Stavka sa liste koja je selektovana predstavlja aktivan izbor (fokus). Ako polje sa listom, (list box), sadrži dugačku listu sa stavkama za izbor, sve stavke neće biti prikazane odjednom. Uspravni klizač, (vertical scroll bar), će biti prikazan sa desne strane liste, što nam ukazuje da lista mora da otkliza kako bismo videli ostale stavke za izbor. Liste mogu imati različite oblike prikaza i veoma različite namene: sa sličicama, u više kolona, sa podacima u obliku ikona itd. (vidi sliku) (vidi sliku)Lista sa većim brojem podataka u kolonama. Za višestruko selektovanje slogova i spisak kombinacija tastera pročitajte u odeljku Komande tastature i miša.

Calculus 12
Lista sa većim brojem podataka u kolonama.

Privremena memorija i komande "Kopiraj", "Iseci" i "Zalepi"Vrh

Windows operativni sistem pruža jednu mogućnost, koja se široko koristi u svim Windows programima, pa tako i u Calculus-u 12. To je mogućnost kopiranja nekog objekta (teksta, podatka, slike, datoteke itd.) sa jednog na drugo mesto u okviru jednog programa ili između različitih programa. Za izvođenje ove operacije koriste se tri komande, koje su u menijima raznih programa Calculus-a 12 uvek prikazane kao "Kopiraj" (Eng: Copy), "Iseci" (Eng: Cut) i "Zalepi" (Eng: Paste). Iste komande mogu se dobiti prečicama sa tastature i to je mnogo češće korišćena mogućnost, zbog brzine rada. Pogledajte link Tasteri prečice za kontrolu polja".

Korisno je znati

Korisno je znati da objekat u klipbordu (eng. Clipboard) ostaje stalno u njemu i može više puta da se "zalepi" na razna mesta. Tek kad idući put zadate komandu "Kopiraj" ili "Iseci", u klipbordu će se naći novi objekat i "pregaziti" prethodni.

Zamislite da smo uzeli jedan list papira sa nekim tekstom, tako da on predstavlja objekat nad kojim ćemo primenjivati ove komande. Komanda "Kopiraj" smešta kopiju selektovanog objekta na jedno pomoćno mesto u memoriji računara - "međumemoriji", koje se naziva "Clipboard" (kopira deo teksta sa našeg zamišljenog lista papira i tu kopiju odlaže u neku pomoćnu fioku). Izgovara se "klipbord". Koristićemo originalni engleski naziv "Clipboard", jer je postao uobičajen ali je srpski pravilnije reći "Ostava". Komanda "Iseci" smešta selektovani objekat takođe u klipbord, ali u isto vreme briše taj objekat (umesto da kopira deo teksta, ona iseca taj deo sa papira i smešta ga u fioku). Komanda "Zalepi" smešta kopiju objekta sa klipborda na mesto na kojem smo zada li komandu (uzima papir iz fioke, kopira ga i "lepi" na željeno mesto).

Kalkulator

Kada vam zatreba da nešto izračunate i rezultat smestite u aktivno numeričko polje za unos, možete u svakom trenutku koristiti Windows-ov kalkulator. Rezultat komandom "Kopiraj" Ctrl + C smestite u privremenu memoriju (klipbord), premestite fokus na numeričko polje za unos i komandom "Zalepi" Ctrl + V unesite rezultat direktno u numeričko polje. Kalkulator se nalazi u glavnom meniju Windows-a: Start -> Programs -> Accessories -> Calculator.

Prevuci i pusti (Drag-And-Drop)

Druga široko korišćena mogućnost u Windows-u je mogućnost premeštanja objekata mišem sa jednog mesta na drugo tj. "Prevuci i pusti" (Eng: drag-and-drop). Za razliku od komandi "Kopiraj", "Iseci" i "Zalepi", za koje se zna da funkcionišu nad svakim tekstom, bilo gde u programima, "Prevuci i pusti" je omogućen samo na određenim mestima i mora se omogućiti potvrđivanjem opcije (vidi sliku) (vidi sliku)Opcija pomeranja stavki u dokuentima.

Trik

Operacija se izvodi tako što se mišem "uhvati" željeni red tj. pokažete kursorom na željeni red, pritisne se levi taster miša i drži ptitisnut sve vreme, a onda "uhvaćen" red mišem "prevuče" (drag) na željeno mesto (obično na neku poziciju) i otpuštanjem levog tastera miša se i red "spušta" (drop) na željenu poziciju.